U 2004. odnosi između Alfa Romea i Italdesign-a su u dobrom stanju: stilski centar Giorgetto Giugiaro -a upravo je potpisao restilizaciju modela 156, nakon čega će uslediti 159 i Brera. Modeli koji, gledajući unazad, možda nisu bili tehnički najuspešnije Alfe, ali koji su veoma cenjeni zbog svog stila.
U takvoj klimi entuzijazma Moncalieri radionica je pokušala da igra asa predlažući svoju ideju o vodećem brodu koji bi mogao da zameni 166 tada na kraju karijere. A na Salonu automobila u Ženevi u proleće je pokazao Visconti koncept , napravljen u kući, ali uz odobrenje kompanije.
Veliki, sportski i “spremni”
Viskonti, nazvan tako u čast porodice Viskonti čiji je grb sa čuvenim „biscione“ (zmijom) već više od jednog veka zaštitni znak firme Arese, iznenađuje sve: skoro pet metara, širok 1,90 metara i skoro Visok 1,50 metara, ima obimnu unutrašnjost sa veoma nagnutom haubom i, pre svega, povučenom krmom, motiv koji je već viđen na drugim Italdesign prototipovima, kao što je Bugatti EB218, dajući mu izgled sedan-kupea, žanr predodređen da ubrzo nakon toga postane popularan.
Ideja je bila da se osmisli nova ideja dinamičnog luksuza, sa prostranim enterijerom, ali mišićavim i elegantnim linijama u isto vreme. Iako je udobnost bila čista spekulacija, jer ovaj prvi koncept nikada nije pokazao svoju unutrašnjost. Osim toga, s obzirom na tamne prozore, možda unutrašnjost nikada nije bila nacrtana.
S druge strane, karoserija i prednji deo su već projektovani prema bezbednosnim testovima. Stoga se može zaključiti da je Visconti već izbliza nagovestio automobil namenjen masovnoj proizvodnji. Ali nakon što je 166 ukinut 2007. godine, Alfa Romeo više nikada nije imao vodeći brod, iako je postojala planirana baza za njega.
Zaista, Visconti je bio zasnovan na Premium platformi koju su Alfa Romeo i General Motors, saveznici u to vreme, dizajnirali za limuzine više klase, ali koja se pokazala preskupom i preteškom, iako ju je „Alfa i dalje koristila u skraćenim verzijama za ranije pomenutih 159 i Brera.
Za koncept, u stvari, takođe najavljujemo mehanički sistem koji ćemo kasnije pronaći na ova dva modela: stalni prenos na sva četiri točka koji je poveren Tosen C centralnom diferencijalu (takođe predstavljen ove godine 2004. sa 156 Crossvagonom) i 3.2 V6 motor sa direktnim ubrizgavanjem GM porekla za tu priliku u biturbo verziji, snage više od 400 KS, uparen sa sekvencijalnim šestostepenim menjačem.
