Znamo ih. Ali na neki način ih više ne poznajemo dobro. Zaboravili smo ih. Ovde govorimo o automobilima koji su ostali toliko diskretni da ih i danas poznaju samo okoreli fanovi. Modeli koji nisu napravili nijedan promašaj tokom svoje prethodne karijere.
Ali oni su leteli ispod radara običnog kupca automobila. A danas onaj koji pada na pamet slavi 50 godina od izlaska na puteve. Ovo je Peugeot 104 .
Ono što danas znamo kao mali automobili pojavilo se kao trend oko 1970. Doduše, mali automobili sa pogonom na prednje točkove postojali su i pre toga. Pomislite samo na Mini, Renault 4 ili Peugeot 204 . Ali kako je osvanulo 1970-te, dodat je još jedan odlučujući sastojak: hečbek dizajn, sa velikim vratima prtljažnika.
Godine 1972, dakle pre 50 godina, debitovala su dva mala automobila koja ne mogu biti drugačiji: s jedne strane Reno 5 , progresivan i zaobljen, sa dizajnom koji će decenijama kasnije biti preuzet za električni automobil . S druge strane, Pežo 104, kvadratni i ugaoni, čiji izgled jedva da je ostavio utisak. Nije naročito lepa, ali nije ni strašno ružna. Uobičajeni potrošački artikal kao što je Bic upaljač. I isto tako brzo bačen.
Peugeot je napravio preko 1,6 miliona 104 do 1988. Od onih preostalih danas, tri nule se sigurno mogu odbaciti. Barem. U 2019. godini, na primer, samo 12 Pežoa 104 još uvek je bilo registrovano u Velikoj Britaniji. Čak i u Francuskoj, Peugeote 104 više retko viđate na putevima.
Nedostajalo mu je šarma, posebno u poređenju sa njegovom zamenom, 205, a tada je još uvek bio od lima, pa je bio posebno izložen rđi. A mali automobili se retko maze, čuvaju i čuvaju. Povodom njegovog rođendana želimo da vratimo nekadašnji mali Peugeot u centar pažnje.
Peugeot 104 je prvo lansiran na tržište kao hečbek sa četvoro vrata, a zatim kao kupe sa troja vrata. Trezan dizajn potpisao je Paolo Martin, koji je između ostalog dizajnirao Fiat 130 kupe na Pininfarini . 104 je tada služio kao osnova za Citroen LN/LNA, Citroen Visa i Talbot Samba.
104 je bio plod kratkotrajne tehničke i mehaničke saradnje između Pežoa i Renoa. Projekat M-121 iznedrio je 104, ali i Reno 14 1976. Sa titulom „najkraćih četvoro vrata u Evropi”, Pežo 104, dimenzija 3,58 metara, debitovao je 1972. kao najmanji broj u Evropi. Peugeot asortiman .
Dve godine nakon lansiranja limuzine sa malim poklopcem prtljažnika, usledio je veliki hečbek na Pežou 104 C, kratkom 3,30 metara, sa troja vrata. Tek 1977. godine sa četvoro vrata je postao model sa petoro vrata i velikim vratima prtljažnika. Ekstra dugačko međuosovinsko rastojanje od 2,42 metra u to vreme učinilo je unutrašnjost modela sa petoro vrata prostranom i omogućilo je do 700 litara prostora za odlaganje ispod prtljažnika, čak i za kabasti prtljag.
Na prednjem delu su korišćeni novi motori od lake legure, poprečno postavljeni i nagnuti za 72 stepena unazad, sa kolenastom osovinom sa pet ležajeva. Opterećenje vuče, koje je moglo da dostigne 900 kg, bilo je iznenađujuće veliko, kako to obično biva u velikim kategorijama. U isto vreme, Peugeot 104 je impresionirao svojom naprednom šasijom sa nezavisnim vešanjem točkova napred i pozadi.
104 su takođe bili posebno atraktivni u pogledu održavanja. Ne samo zahvaljujući relativno niskim troškovima održavanja, već i pre svega zahvaljujući niskim vrednostima potrošnje, što je bilo presudno za kupovinu u godinama prve naftne krize 1973/74.
Još jedan ključ bio je osnovni četvorocilindrični 104 od 33 kV (45 KS), koji je nudio performanse bliske onima njegovog velikog brata 204, ali sa znatno manjom potrošnjom goriva. Bio je pod uglom od 72 stepena unazad u motornom prostoru i postavljen iznad menjača, kao na Peugeotu 204 i Austin/Morris Mini.
1,1-litarski motor sa 39 kV (53 ks) bio je dostupan kao alternativa. Motori od 1360 cc su dodati kasnije, sa tri nivoa snage od 53, 44 i 58 kV (72, 60 i 79 ks) za francusko tržište. Zanimljivo je da je 104 u to vreme bio prvi novi Peugeot koji nikada nije bio u ponudi sa dizel motorom.
Pionirska uloga modela 104 u modernoj laganoj konstrukciji takođe je bila prednost – četvorovratna je prvobitno bila teška samo 760 kilograma. Godine 1975. Peugeot je razvio hečbek sa četiri vrata, karavan sa četiri vrata, zatvoreni kombi i pikap kako bi upotpunio ponudu.
Hečbek i karavan trebalo je da naslede odgovarajuće varijante modela 204, koji je prestao da se proizvodi 1976; umesto toga, 104 je jednostavno opremljen velikim vratima prtljažnika. Godine 1977. Peugeot je lansirao najveći 305 u sedan i karavan.
Na kraju dugog i uspešnog života, Pežo 104 je privremeno ostao bez pravog naslednika. 1983. godine 205 je lansiran na tržište, ali ubrzo nakon toga, 104 se prodavao samo u Francuskoj. Na sajtu je nastavio da se nudi kao jeftin model sve dok proizvodnja nije prestala u maju 1988, posle 16 godina. Tokom ovog perioda proizvedeno je 1.624.992 Peugeot 104. Od toga 345.849 bile su verzije kupea sa kratkim međuosovinskim rastojanjem.
Samo Peugeot 106, lansiran 1991. godine, može se smatrati pravim naslednikom 104, kako po imenu, tako i po dimenzijama. O imenu, moglo bi se zapitati zašto nikada nije postojao Peugeot 105? E, ovu cifru je nosio moped francuske marke u vreme premijere 205.
Ali da se vratimo na 104: 1976. godine, najmanji Peugeot je izazvao pometnju u vidu uzbudljive studije o roudsteru iz Pininfarine. Nazvan „pežet”, ovaj dvosed je bio minimalistički sportski automobil sa rol barom, a razmišljalo se čak i o jednosedu namenjenom motornim trkama.
Šik i moderni specijalni modeli, bazirani na kupeima sa troja vrata 104 C i ZS, osvojili su srca žena. Nasuprot tome, preteču GTi-ja, 104 ZS Rallie, sa svojim spojlerima, proširenim blatobranima i snagom od 59 kV (80 KS), posebno su poželjeli mladići. Sa sigurnosnom studijom, 104 VLS (Vehicule Leger de Securite) iz 1979. godine, Peugeot je pokazao da čak i mali automobili mogu da garantuju veliku zaštitu za putnike i – što je u to vreme još uvek bilo novo – za pešake.
Specijalna sportska serija ZS2 (maksimalna brzina 173 km/h) sa zapreminom od 1360 cm3 i 93 CV DIN prodata je u 1000 jedinica između januara i marta 1979. 104 ZS2 se razlikovao od ZS po felnama od legure Amil, prednja blatobrana, bočnici na blatobranima, njegovi “vitki” mat crni branici, spoljašnji retrovizor u obliku školjke, njegova specijalna vulkansko siva boja i crvene bočne ukrasne trake, kao i ukrasne trake ZS2.
Godine 1980. svi 104 su dobili novu kontrolnu tablu, a 1982. novu prednju masku i novi mat crni aerodinamički spoljašnji retrovizor. Pred kraj proizvodnje, Peugeot je ponovo ponudio 104, 1987. godine u katalogu je ostala nova maska u boji karoserije, u stilu 205. i 50 ks.
Uspesi Pežoa 104 u motosportu su malo poznati: u svetskom šampionatu u reliju Žan-Klod Lefevr (u to vreme sa Žanom Todom) osvojio je grupu 2 na Tur de Korzu 1977. Iste godine, na Monte Karlu Reli, Alain Coppier je osvojio klasu 1 grupe 2 Turizam, a 1981. Pjer Toujan je osvojio klasu 2 iste grupe. Godine 1979. Klod Loran je pobedio u klasi 1 na reliju Molson du Kvebek.
