U 2022. godini, u proseku su se dešavale 454 nesreće svakog dana (18,9 na svakih sat vremena) sa 8,7 smrtnih slučajeva (1 svaka 3 sata) i 612 povređenih (25,5 na svaki sat). Ovo navodi ACI-ISTAT Izveštaj o saobraćajnim nezgodama, koji pokazuje da je ukupno bilo 165.889 nezgoda (+9,2%) u kojima je poginulo 3.159 osoba (+9,9%) i povređeno 223.475 (+9,2%).
Socijalni trošak iznosi skoro 18 milijardi evra (0,9% nacionalnog BDP), 9,8% više od 16,4 milijarde u 2021. Ali gde se dogodilo najviše nesreća i koji su bili glavni uzroci? Detalji u nastavku.
Putevi sa najviše nezgoda
Stopa mortaliteta je i dalje viša na vangradskim putevima (4,3 mrtvih na svakih 100 udesa) i iznosi 3,5 na autoputevima, dok je na gradskim putevima jednaka 1,1 (4,1, 3,2 i 1,1 respektivno u 2021. godini). Državni prosek je ostao praktično nepromenjen od 2010. godine i iznosi 1,9.
U 2022, stopa mortaliteta – broj umrlih na 100.000 stanovnika – bila je viša od nacionalnog proseka (5,4) u 14 regiona, uključujući Bazilikatu (8,5), Vale d’Aosta (8,1), Emiliju Romanju (7,0), Umbriju i Pijemont, obe na 5,7. Međutim, u 7 regiona stope mortaliteta su bile niže od nacionalnog proseka: Ligurija (3,8), Lombardija, Kalabrija (4,0 obe), Kampanija (4,1), Abruco (4,6), Sicilija (4,7) i Molize (4,8).
Sve više dece među žrtvama
Glavne žrtve među muškarcima su starosti između 45 i 59 godina i između 20 i 29 godina; dok se kod žena starost kreće od 75 do 84 godine i od 20 do 24 godine. Najznačajnije povećanje se , međutim, odnosi na starosnu grupu 60-64 (+35,5%) i među veoma mladim (15-19 godina: +21,2%) i mladim ljudima (25-29 godina: +10,4%).
Najzabrinjavajući aspekt, međutim, tiče se dece (0-14 godina) : 2022. umrlo je 39 (+17,4%). Vrednost, koja ne pokazuje znake pada, čak je veća od one zabeležene 2019. godine; deca uzrasta 0-14 godina koja su umrla bila su u stvari: 28 u 2021, 37 u 2020 i 35 u 2019.
Zašto?
Potvrđeni su glavni uzroci nesreće:
ometena vožnja ili neodlučno ponašanje (32.701 nesreća: 15,0% od ukupnog broja)
nepoštovanje prioriteta ili semafora (29.840 nesreća: 13,7%)
brzina previsoka (20,316: 9,3%%)
Slede: nepravilni manevri (npr. kretanje unazad, inverzija, nepravilan manevar za zaustavljanje ili prelazak kolovoza: 16.788 slučajeva: 7,7%) i nepoštovanje bezbednosne udaljenosti ( 15.233 slučaja: 7,0%). Nedostatak prednosti prolaza za pešaka (7.185) i nepravilno ponašanje pešaka (5.899) na kraju predstavljaju 3,3% i 2,7% uzroka nezgoda.
Saobraćajna policija, Arma dei Carabinieri i lokalna policija pokrajinskih prestonica izrekli su skoro 7,9 miliona kazni (u proseku 21.564 dnevno, 898 na sat, 15 u minutu): 12,3% više nego 2021. Prebrza vožnja (3.042,382%) i dalje sledi najviše kazne (najviše kazni) (3.042,682%). po disciplini parkiranja: 2.926.821 (37,2%). Na trećem mestu je nepoštovanje kolovozne oznake i semafora (657.764 sankcije, 8,4%).
