Evropska komisija je početkom novembra predložila da se za industriju poluprovodnika oslobodi 43 milijarde evra kako bi se smanjila njena zavisnost od Azije u ovom strateškom sektoru koji trenutno doživljava značajne nestašice .
„Postavili smo sebi cilj da 2030. imamo 20 odsto svetskog tržišta , duplo više nego danas, izjavila je predsednica evropske izvršne vlasti Ursula fon der Lajen. Na tržištu koje bi samo trebalo da se udvostruči do 2030. godine, to znači četvorostruko povećanje proizvodnje poluprovodnika u Evropi.
Evropska unija, koja je na čelu istraživanja čipova, zabeležila je pad svog tržišnog udela poslednjih decenija, na samo 9% svetske proizvodnje, istakla je ona.
Ali nedostatak poluprovodnika, koji je kočio automobilsku industriju tri godine prinudnim zatvaranjem mnogih fabrika , izazvao je strujni udar. Geopolitičke tenzije oko Kine, kao i pandemija, podigle su svest o potrebi proizvodnje ovih osnovnih komponenti u Evropi koje se uglavnom uvoze iz Tajvana i Koreje.
Do te mere da ubedi Komisiju da ublaži svoj strogi okvir državne pomoći i da usvoji intervencionističku industrijsku politiku na kontinentu koji je tradicionalno veoma otvoren za globalnu konkurenciju.
„Prvi put Evropa menja pravila o politici konkurencije, posebno o državnoj pomoći “, objasnio je Tijeri Breton, koji predvodi inicijativu EU.
Ne samo auto
Ove komponente su neophodne u mnogim svakodnevnim predmetima, kao što su mobilni telefoni, ali iu centrima za skladištenje podataka, u srcu digitalne ekonomije u procvatu. Prošle godine su poluprovodnici predstavljali globalno tržište od skoro 600 milijardi evra, prema konsultantskoj kući Iole Developpement.
Nacrt uredbe, koji još treba da usvoje zemlje članice i Evropski parlament, predviđa 11 milijardi evra bespovratnih sredstava, oko polovine iz budžeta EU, a drugu polovinu iz država članica, za finansiranje istraživanja najinovativnijih tehnologija i pilot linija. da se pripreme za njihovu industrijalizaciju.
Da bi omogućio osnivanje veoma velikih fabrika, Brisel će takođe odobriti 30 milijardi evra javne pomoći država članica industrijalcima u sektoru, uključujući strane grupe, kao što je američki Intel, koji planira da investira u Evropi.
Fond od više od 2 milijarde evra podržaće novoosnovane kompanije u sektoru. Ovo u suštini javno finansiranje trebalo bi da dovede do još većeg iznosa privatnih investicija, nada se Komisija.
Evropski plan parira onom Sjedinjenim Državama, koje su takođe pokrenule repatrijaciju proizvodnih aktivnosti na svoju teritoriju. Predstavnički dom je u petak usvojio zakon koji predviđa 52 milijarde dolara (45 milijardi evra) za izmeštanje proizvodnje elektronskih čipova.
Evropa pati od „dvostruke zavisnosti“
„Evropa trenutno veoma zaostaje u pogledu sredstava za proizvodnju“ , naglašava Emilie Jolivet, direktor poluprovodnika za Iole Developpement. Projekat koji je najavljen u utorak je „korak napred, ali mora da se stavi u perspektivu u odnosu na ono što se radi drugde u svetu, posebno u Aziji“ , objasnila je ona AFP-u, ističući da će tajvanska grupacija TSMC sama uloži 36 milijardi evra samo za 2022. godinu.
Evropa sada doživljava „dvostruku zavisnost“ u pogledu poluprovodnika, objasnio je ovaj stručnjak. S jedne strane, zavisnost od Sjedinjenih Država, koje dizajniraju čipove, sa igračima kao što su Intel, Micron, Nvidia i AMD. S druge strane, zavisnost od Azije gde se najveći deo proizvodnje odvija, na Tajvanu sa TSMC, ali i u Koreji, sa liderima kao što su Samsung i SK Hinik, i, sve više, u Kini.
„Evropska unija zavisi od Tajvana za više od polovine svojih potreba“ , podvukao je Tijeri Breton. Otuda veliki ekonomski rizik, na primer ako dođe do vojnog sukoba sa Kinom. „Ako Tajvan više nije u mogućnosti da izvozi, skoro sve fabrike u svetu bi prestale za tri nedelje “, upozorio je on. (sa AFP-om
