Prioritet je napuštanje uvoza nafte i gasa iz Rusije , pokušavajući da minimizira ekonomski uticaj na domaćinstva i preduzeća. Prateći ovaj cilj, Evropska unija se sprema da pokrene kolosalan plan ulaganja u energetski sektor, možda već sledeće nedelje, koji bi, mimo nepredviđenog, takođe mogao dati odlučujući podsticaj elektrifikaciji potrošnje i dekarbonizaciji.
Ovo je otkrila agencija Rojters nakon što je “presretnula” nacrt programa koji je sastavljen u Briselu. U njemu se navodi da je Evropa spremna da zavuče ruku u novčanik na veoma težak način, oslobađajući 584 milijarde evra do kraja decenije. Monstruozna figura koja će ići na infrastrukturu vetra, solarne energije, električnih automobila i još mnogo toga.
Mreže i digitalizacija
Ali koje su različite stavke rashoda? Najveći deo kolača, od 400 milijardi, otišao bi u distributivnu mrežu. Od toga, 170 milijardi bi finansiralo projekte digitalizacije, poput „pametnih mreža“, čija je misija da brzo odgovore na lokalne fluktuacije u snabdevanju i potražnji za energijom.
„Smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55 odsto i dostizanje udela obnovljive energije od 45 odsto do 2030. biće moguće samo ako energetski sistem bude spreman za to“, piše u tekstu koji prenosi Rojters, pozivajući se na klimu u Evropskoj uniji. ciljevima.
30 miliona električnih vozila
Kako se navodi u tekstu, za postizanje ovih ekoloških ciljeva biće potrebno i 30 miliona vozila sa nultom emisijom na putevima Starog kontinenta do 2030. godine i solarni paneli postavljeni na svim novim zgradama do 2029. godine.
I projekat ide dalje. Kada ovaj prvi plan bude odobren, Unija će izraditi nacrt drugog koji će se baviti opasnostima sajber-bezbednosti u novim energetskim mrežama. Jer, između rata na vratima Evrope, oštre zime i klimatske krize, moramo zasukati rukave i paziti na svaku pretnju. Računar uključen.
