Automobili su svakako najbrojnije sredstvo na putevima, ali statistika pod ruku, ima i drugih koji imaju veću stopu nezgoda srazmerno njihovoj rasprostranjenosti. Reč je o teškim vozilima , kojima je, prema istraživanju Međunarodne transportne federacije, predodređeno da se do 2050. godine utrostruče u odnosu na 2015. i koja, ako danas vrede samo 1,5% voznog parka u prometu, učestvuju u 15% fatalnih nezgode.
Ova činjenica nije promakla pažljivim posmatračima Euro NCAP-a , evropskog tela koje testira i ocenjuje bezbednost motornih vozila i koje se, nakon što je pre nekoliko godina uvelo kriterijum za ocenjivanje lakih komercijalnih vozila do 3,5 t, sada sprema da uradi. isto tako i sa drumskim divovima.
Aktivna bezbednost na prvom mestu
Vest nije sasvim nova, naprotiv, to je objavio sam Euro NCAP pre nekoliko meseci, kada je stavio na raspolaganje ažurirane podatke o LCV testovima, revidirajući klasifikaciju. Tom prilikom je u propratnoj napomeni precizirano da će do 2026. godine zahtevi za LCV biti u potpunosti usklađeni sa zahtevima za automobile i da će se protokoli za procenu teških vozila pojaviti već tokom 2023. godine.
Rečeno i gotovo, ali kako oni funkcionišu? Prvi element procene, kao što je bio za kombi vozila, ne tiče se toliko strukture koliko aktivnih tehnologija za smanjenje rizika od nesreća uzvodno.
Za razliku od automobila, koji su na neki način najranjivija vozila nakon dvotočkaša, kombiji i kamioni su na suprotnoj strani rangiranja, a u saobraćajnim nesrećama često sami nanose najveću štetu pre nego što je pretrpe .
Euro NCAP takođe navodi statističke podatke o saobraćaju u Velikoj Britaniji, prema kojima teška vozila čine samo 5,8% saobraćaja i učestvuju u samo 3,6% nesreća, što se međutim povećava na 14,3% za te smrtnike . Iz toga proizilazi da kamioni nemaju veće šanse da se sudare nego druga vozila, ali kada dođu, imaju ozbiljnije posledice.
Potrebne su dve težine i dve mere
Dakle, prvi element je tehnološka oprema. Ali kao i kod automobila, međutim, dostupnost tehnologije i njena difuzija su dva veoma različita podatka. Većina aktivnih sigurnosnih uređaja je i dalje opciona i nije obavezna i iz tog razloga nisu svi kupci spremni da investiraju da bi ih imali na brodu.
Uostalom, ni namena samih vozila nije jedinstvena: neka vozila su namenjena za gradsku distribuciju, a druga za vangradski transport između skladišta i čvorišta, a ovaj drugačiji način kretanja takođe ima različite prioritete u pogledu bezbednosti. Umesto da očekujete kompletnu opremu za svako vozilo, stoga ima smisla proceniti bezbednost svakog od njih u njegovom referentnom okruženju.
